GEORGES SEURAT

Georges Seurat (1859-1891) je proucavao hemiju, geometriju i zakone optike, i sa velikim strpljenjem redao tacke i crte ciste boje, sa cim se njegovo ime i povezuje, da bi naslikao svoje individualne i nezaboravne slike koje se izdvajaju iz onoga sto je stvoreno u njegovom veku. Seurat je razradio tehniku razdeljivanja tonova, upotrebljavajuci samo boje spektra i stavljajuci tacke raznih velicina i kratke poteze cistom bojom, a do stapanje ce doci tek u oku kad se slika bude gledala sa odredjenog rastojanja. Ova tehnika se naziva divizionizam (ili poentilizam) : da se dostigne najveca cistoca boje i najjaci treptaj svetlosti, treba se odreci sirokih namaza boje koji se stapaju jedni s drugima i razloziti ih u sitan prah izdvojenih, udaljenih i pravilnih tacaka ciste boje.

Seurat je svoja platna radio kratkim potezima kicice, koristeci uglavnom komplementarne boje- crveno-zelenu, ljubicasto-zutu, plavo-narandzastu – sa belom. Zamrseni mozaik stvoren njegovom neumornom i slozenom tehnikom donekle je srodan stvarnom medijumu mozaika koji je davao jednu dodatnu dimenziju dozivljaju boje. Forme i likovi se potcinjavaju strogim i geometrijskim kompozicionim sastavima, dok ne dobiju apstraktan oblik, oblik lutke, u "konstruisanom" prostoru. Predmeti koje vidimo na Seuratovim slikama svojim ritmicnim grafizmom odredjuju svetlosne zone i razdeljuju atmosferu, dajuci povrsinski predstavljenom prostoru neku vrstu spljostene perspektive.

Pokusao je da uproscene forme, iscrtane sa inzinjerskom linearnom tacnoscu, poveze sa treperenjem boje, da izmiri fiksno sa pokretnim, da "romanticne izlive impresionizma uzdigne na stepen klasicnog poretka" (Seurat). Nasuprot impresionistickim slikama gde sve izgleda u pokretu i talasanju svetlosti i vazduha – Seuratove slike izgledaju kao zaledjeni svetlosni kristali, kao treperenje sunca fiksirano u krute, nepomicne, geometrijske oblike. On neprestano suprotstavlja zbrkanom bogatstvu zivota uproscene i prociscene oblike i jedan veoma jasan red. U kasnijim kompozicijama krutost je malo umanjena, u njima svetlost malo vise treperi, a kolorit postaje svetliji i prozracniji.

" Kupanje" (sl.12)

Ova slika je bila prvo Seuratovo delo velikog formata. "Kupanje" je posebno vazno zato sto je Seurat uspesno spojio svakodnevnu temu i neposredno opazanje suncevog svetla, svojstveno impresionizmu, s mnogo tezim i pojednostavljenijim tretmanom oblika i detalja. Cini se da je na slici sve pazljivo smisljeno. Istovremeno Seurat je ovde zadrzao mnoge impresionisticke efekte: tako na primer voda ima onu svetlucavu prozirnost koju su postigli Monet i Renoir. I na ovoj slici je primenio tehniku, koja je kasnije postala toliko njemu svojstvena – poentilizam. Seurat je ovu sliku radio 1883. i 1884, a preradio ju je oko1887.godine.

" Nedeljno popodne na ostrvu Grande Jatte" (sl.13)

To je druga Seuratova slika velikog formata, na njoj je kao i na prvoj radio dva puta. Glavna priprema (ukljucujuci vise od 30 skica u ulju) i izrada trajale su od maja 1884. do marta 1885.godine, uz izvesno doradjivanje u zimu i prolece 1885-6. "La Grande Jatte" je gotovo potuno uradjena Seuratovom metodom poentilizma. Kada covek posmatra ovu sliku zaboravi smesnu odecu zena i vidi samo lepotu igre linija, kojoj je odelo samo povod.

Mirna, skoro plasticna forma donekle stilizovanih ili, tacnije receno, uproscenih figura; siroke i jednostavne, jasno osvetljene i tamne povrsine trave, prosto i kompaktno slikane krosnje drveca, docaravaju i daju ono raspolozenje koje je slikar hteo da izrazi.

POSTIMPRESIONIZAM   UVOD   CEZANNE   GAUGUIN   VAN GOGH

TOULOUSE-LAUTREC   ZAKLJUCAK   LITERATURA